Knjige
M. VUJIČIĆ
07. 09. 2010
YC preporuka: Sjetva soli (Muharem Bazdulj )
Novi roman Muharema Bazdulja (Travnik, 1977) jeste priča o povratku. Janko Aleksić vraća se posle dve decenije iz Beograda u Sarajevo. Povod za povratak je smrt njegovog prijatelja koja nas uvodi u drugi tok romana - romansiranje sarajevskog naci-žura iz 1986. godine
photo
Sjetva soli
„Fašistički rođendan", kako ga pisac u romanu stavlja pod navodnike, postaje opsesija pripovedača dok pregleda arhivu lista Oslobođenje i pokušava da rasvetli jedan „fenomen", istovremeno ulazeći u trag preminulom prijatelju. U celoj stvari se, pri tom, ne radi ni o kakvoj publicistici - Muharem Bazdulj piše čistu fikciju koja u temelju ima jedan (ne tako davni) događaj iz prošlosti. Usput se igra, te u priču ubacuje i junaka sa svojim imenom, dok treći bitan segment priče o povratku Janka Aleksića predstavljaju odlomci iz lektire koju čita pripovedač. Osim što je Sjetva soli knjiga o Sarajevu, ona predstavlja i hroniku jednog vrednog čitača - pravu odu čitanju. Od Agathe Christie do Dostojevskog, Kucija, preko Mandeljštama koji u romanu dobija posebno mesto i vraća se kao refren: „Prepoznaj što brže dan decembra zato, Gde je u zli katran žumance dodato."
[neregisrovani]
29. 10. 2010, 03:09
Dodatak
YC preporuka: Sjetva soli (Muharem Bazdulj )
Sjecam se veoma dobro tog dogadjaja, i sam sam u to vrijeme bio student, u Sarajevu...Nisam procitao knjigu, ali pomenuo bih i cinjenicu da su na tom rodjendanu studenti hrvatske i srpske nacionalnosti nasilno zakljucali u "zatvor" 2-3 Muslimana, kao pripadnike nize rase, koje su u stvari samo u tu svrhu i pozvali...Licno poznajem neke osobe koje su to organizovale...I koliko se sjecam, u pocetku se o tom dogadjaju govorilo onako pomalo stidljivo, ali ne, kako mi se cini da je opisano, skoro svakodnevno tokom 86/87 godine...
[neregisrovani]
12. 10. 2010, 12:50
Kad su ocekivanja prevelika...
YC preporuka: Sjetva soli (Muharem Bazdulj )
Procitala Sjetvu soli, imam dosta da zamerim.
Mnogo je ostao nedorecen, nekako, kao da citas neku pricu razvucenu u nedogled a ne roman.
Mladen je nerazradjen lik (sve u vezi s Mladenom je ostalo nejasno). Zabavno mi je sto se Muharem pojavio kao novinar iz Oslobodjenja, ali funkcija njegovog lika je samo da se pokrene prica o rodjendanu. Ni po cemu ga necu pamtiti. Zaplet: sve se vrti oko istog pogleda na jedan dogadjaj - sve cekas neki obrt, neki zaplet a ono nista. Plus, mnogo se trudio da nas impresionira svojim poznavanjem knjizevnosti.
Skroz je bezveze sto nije otkrio spisak svih koji su ucestvovali. Zamorni su i citati iz Oslobodjenja. Ali kraj je dobar. Steta sto nije tako pisao od pocetka. To znaci da ima potencijala, samo da se nekako fokusira bolje na zaplet i likove.